Ovo je priča o nezavisnoj ženi

Nekada davno postojala je jedna potpuno nezavisna žena. Pre otprilike godinu dana postala je takva – apsolutno nezavisna. Na šta je bila strašno ponosna. Raskinula je sa prijateljima jer nije želela da zavisi od njih. Probudila se kada se alarm oglasio i nikada nije samo ležala u krevetu , nego je odmah ustajala. Nije marila za kafu ili čaj: već odavno se rešila zavisnosti od kofeina. I savladala je sebe, istovremeno izbacivši iz ishrane sve slatko, kalorično i nezdravo. Tako je ujutro pila vodu i jela nezaslađene i neslane ovsene pahuljice.

Bila je potpuno ravnodušna prema kupovini – i niko se ne bi usudio da joj zameri što je izgubila glavu zbog sjajne krpice. Šta se tamo kupuje! Ni od muškaraca nije gubila glavu. Prošlo je mnogo meseci otkako je oterala svog voljenog (a zapravo je skoro postala zavisna od njega).

Ukratko, Apsolutno nezavisna žena da je još malo to ostala postala bi Idealna žena.

U subotu ujutro pred njenim vratima je se začulo šuštanje. Ona je otvorila. Teturajući od umora, Mačak je stajao na pragu.

Žena je provirila:

– Ti?! Ali kako? Trista četrdeset kilometara!

„Hodao sam godinu dana“, rekao je Mačak ušavši u kuću i iscrpljen se naslonio na nogu stolice.

– Zašto?

„Nedostajala si mi. Ne mogu da živim ni bez tebe, ni bez naše kuće, ni bez našeg čoveka. Usput, gde je on?“

– Ali odvela sam te kod tetke na selo… Zar nisi uvređen? – U početku sam bio – uzdahnuo je Mačak. – Ali onda sam oprostio. Razumem: toliko ste želeli da postaneš nezavisna …

– I jesam! – Ženin glas odjednom izdajnički zadrhta.

„Pa, čestitam“, prošaputa Mačak. – „Ne moraš ništa da uradiš. Odmoriću se dan-dva i idem nazad.“

Noću je Žena, tresući se otvorila oči – uvek se budila zbog neshvatljivog osećaja turobne praznine u grudima. Bilo mi je hladno oko srca, kao da je neko unutra upalio ventilator. Iz navike je pružila ruku za sedativ – i naletela na toplo krzno. Mačka je ležala pored nje i prela. Ubrzo je hladna lepeza u njenim grudima nestala.

Prošla su tri dana. Žena se probudila. Ležala je u krevetu pola sata, a onda je odjurila u kuhinju u želji za najjačom kafom sa crnom čokoladom. Zatim je posegnula za mobilnim telefonom i svom voljenom muškarcu postavila najvažnije pitanje: „Gde si“ – juče je obavila stotinak takvih poziva. Onda je zakazala sastanak sa prijateljicom u kafiću. I odjednom je videla Mačku kako sedi na vratima

– Ideš?! – Suze su zaiskrile u očima Žene. – Ali sada ne mogu da živim bez tebe! „Smiri se“, reče Mačak. – Idem samo u šetnju, vraćam se uskoro. I molim te ne zaključavaj vrata.

Uostalom, nezavisnost uopšte nije odsustvo zavisnosti, kao što ste mislili. To je saznanje da su vrata otvorena. A nezavisnost je i sreća zbog činjenice da imate nekoga do koga ste spremni da pređete trista četrdeset sedam kilometara …

Mačka je zakoračila preko praga, ohrabrujuće se osmehujući Apsolutno normalnoj ženi.

izvor zenskikutak.rs

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*