Pitam se, o čemu razmišlja roditelj koji „bije” svoje dete?

Upoređujući vaspitanje roditelja iz 70-ih, 80-ih ili čak i 90-ih godina i novopečenih, čini se da se nešto promenilo u vaspitanju. Parola o batinama koju smo slušali više nije prihvaćen metod. Kaiš, prut, varjača, ruka nisu današnje sredstvo vaspitavanja, a opet ima izuzetaka.

“Tata me bije, a ja ga volim” – rečenica iz poznate Lakovićeve pesme “Lako je prutu” vrlo je upečatljiva. Pitam se o čemu razmišlja roditelj koji “bije” svoje dete. Razmišlja li o detetovim osećanjima? O uzrocima koji su doveli do detetovog nepoželjnog ponašanja? Ili pak samo da bar na kratko obuzda svoje voljeno čedo.

Ovakve metode veoma slabo pale. Osim što fizički povređuje dete, roditelj povređuje i njegov ponos i njegove emocije. Svako dete gleda u svog roditelja kao u najvažniju i najbolju osobu planete. A onda odjednom: “Mama se ljuti, tata se ljuti”. Svaki vid batina i fizičkog nasilja nad decom (a pod takvim nasiljem mislim na sve što ono što ostavlja tragove po dečjem telu, licu, što ga boli i što je brutalno čak i gledati, a ne još i doživljavati) kratkoročnog je daha. Hoćete da ućutkate dete dok histerično plače? Kaiš. Hoćete da mu objasnite nešto? Kaiš. Prut. I stvari nisu rešene.

Savremeni roditelji čitaju mnogo više literature vezane za porođaj, vaspitanje, pedagogiju, psihologiju, ličnost, nego što su to činili naši, a da ne pričamo o bakama i dekama. Kako se to onda obrazovanim i ljudima sa širokim vidicima događa? Smatram da je problem u tome što mnogi od njih nisu spremni da budu roditelji. Nisu nikada razmišljali kako je biti roditelj. Nisu se zapitali: Kakav bih ja voleo biti roditelj? U šta bi želeo da moje dete izraste? Da veruje da je način rešavanja problema i uklanjanja suza i histerije kaiš? Bez ikakvog dalje objašnjenja. A roditeljstvo se sa pravom naziva najtežim poslom na svetu.
I niko nije savršen roditelj. I u redu je. Ne postoje savršeni. Samo, nemojte učiti svoje dete da ne udara druga iz razreda ili tuče brata ili sestru, a objašnjavati mu to tako što ćete ga vi udariti i tako kazniti za “nepoželjno” ponašanje. Kakav primer dajete? Koje standarde i pravila zastupate?

Dete se uči od prvog dana rođenja. Ako je napunilo četiri, pet, šest, deset godina i histerično se valja po podu, razmaženo je i želi sve po svome, umesto nasilja, zapitajte se zašto je tako. Progovorite sa njim.

Učimo razgovarati sa decom. Deca to provereno cene. Reč ima delotvorno dejstvo, ako je izrečena sa ljubavlju, toplinom, a ujedno i disciplinovanim stavom oko stvari koje nisu dozvoljene. Jer… mališanima su granice svakako neophodne. One razumne.

izvor zenskikutak.rs

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*