Oprezno s lekovima za smirenje: Dugoročno korišćenje dovodi do posledica

Na tržištu ima mnogo benzodijazepina, koji se međusobno razlikuju po snazi i brzini delovanja.

Lako je moguće da vam pojam benzodijazepin nije poznat, a da istovremeno imate neki iz te klase lekova u kućnoj apoteci ili na noćnom ormariću. Problem je što se o njima ne znaju osnovne stvari, za koje su bolesti indikovani, kad ih nije dobro uzimati, koje su im nuspojave i s čime ne smeju da se mešaju.

Velika potrošnja

Benzodijazepini su klasa lekova u koje spada većina tableta za smirenje, poznatih i kao trankvilizanti, sedativi, anksiolitici, sredstva za spavanje i hipnotici, pri čemu su neki od navedenih izraza sinonimi.

Na tržištu ima mnogo benzodijazepina, koji se međusobno razlikuju po snazi i brzini delovanja. Njihova generička imena su alprazolam, bromazepam, lorazepam, dijazepam, klonazepam, oksazepam itd., dok tržišni nazivi variraju u zavisnosti od kompanije koja ih proizvodi.

Kada se govori o velikoj potrošnji lekova za nervni sistem, uglavnom se misli na sredstva za smirenje iz klase benzodijazepina. S obzirom na to da su benzodijazepini grupa lekova sa smirujućim i opuštajućim efektom na centralni nervni sistem, kao takvi vrlo su važni u psihijatriji.

Indikacija za korišćenje
Najčešći simptomi na koje benzodijazepini deluju jesu nesanica, teskoba, strah, strepnja, napadi panike, zabrinutost, napetost, unutrašnji nemir, uzrujanost (nervoza), tuga, opsesivne misli i prisilne radnje. Međutim, prepisuju se i za mišićne bolove, glavobolju i povišen krvni pritisak.

Benzodijazepinska sredstva za smirenje primenu imaju najpre u ublažavanju simptoma anksioznih poremećaja, kao što su generalizovani poremećaj, panični poremećaj, fobični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i drugi srodni poremećaji.

Koriste se i kod depresije, ali nikad samostalno, niti kao glavno terapijsko sredstvo.

Delovanje leka

Benzodijazepini deluju tako što pojačavaju delovanje neuroprenosnika GABA-e. GABA je hemijska materija za prenos neuronskih signala koji deluju umirujuće na nervni sistem, a benzodijazepini podstiču vezivanje neuroprenosnika GABA za receptore (prijemnike) na nervnim ćelijama, povećavajući raspoloživost u nervnom sistemu i donoseći smirenje.

Popularnost benzodijazepina (tableta za smirenje) proizlazi iz njihovog brzog delovanja i dobre podnošljivosti, pod uslovom da se poštuju mere predostrožnosti, koje uključuju kratko vreme neprekidnog uzimanja, ne duže od deset nedelja, a po mogućnosti do četiri nedelje, nemešanje dva ili više benzodijazepina, nemešanje benzodijazepina s drugim sedativima, nemešanje s alkoholom i suzdržavanje od vožnje.

Nažalost, mnogi pacijenti ne poštuju ove preporuke, čak i neki lekari krše pravilo o vremenski ograničenom korišćenju ovog leka za smirenje.

Teško odvikavanje

Benzodijazepini brzo smiruju stresno stanje i, u većim dozama, uvode u san. Ali nakon nekoliko nedelja njihova delotvornost slabi, pa su za jednak efekat potrebne sve veće doze. Zbog postupne tolerancije na lek, posle mesec ili dva terapije benzodijazepinom, mnogi pacijenti koji pate od nesanice uočiće da im prethodna doza nije dovoljna za uspavljivanje ili uspostavljanje osećanja spokoja.

Uzima li se ovakav lek vrlo dugo, moguće je da ni “šaka” tableta neće biti dovoljna za željeni efekat. Poseban problem kod hroničnog uzimanja benzodijazepina jeste stvaranje zavisnosti. Kod naglog prestanka uzimanja, pacijenta može uhvatiti apstinentska kriza. Najčešće tegobe su nesanica, teskoba, uznemirenost, razdražljivost, potištenost, želudačne smetnje i mišićni grčevi. To neprijatno stanje uporedivo je s onim koje doživljavaju alkoholičari ili pušači kada pokušavaju da se odviknu od loše navike.

Pacijentu će biti teško da prestane da uzima lek, a biće mu sve teže što ga je duže uzimao. Dobra je vest da niko ne mora doći do ovog stanja, pa ni oni koji pate od hronične anksioznosti ili depresije.

Neželjeni efekti

Većina je nuspojava benzodijazepina blaga, pod uslovom da se pacijent pridržava uputstva za korišćenje. Kod manjeg broja pacijenata javljaju se mišićna slabost, mentalna zbrkanost (konfuzija), teškoće s pamćenjem, glavobolja i želudačne smetnje.

Kada znamo da je svrha uzimanja benzodijazepina smirenje ili uvođenje u san, logično je da pacijent neće nakon uzimanja takvog leka sesti za volan, tačnije, da se neće baviti nečim što zahteva budnost, koncentraciju i koordinaciju pokreta.

Ako prekorači propisanu dozu, pacijent može biti uspavan i sediran duže nego što je predviđao i priželjkivao.

Druga terapijska opcija

Mnogim osobama koje trpe od anksioznosti nije dovoljna terapija sredstvima za smirenje tokom jednog ili dva meseca, jer je moguće da imaju duboko ukorenjenu anksioznost ili su izloženi dugotrajnim stresnim okolnostima.

Uz to, mnogi oboleli od anksioznosti ujedno imaju i depresiju, pa im sredstva za smirenje mogu i škoditi. U svim slučajevima nužno je tražiti druge terapijske opcije. Srećom, one postoje i zovu se antidepresivi.

Iako ime ovih lekova sugeriše da su namenjeni samo lečenju depresije, antidepresivi imaju mnogo širu namenu. Veliki broj antidepresiva, uključujući fluvoksamin, paroksetin, escitalopram i maprotilin, imaju i anksiolitičko delovanje.

Budući da antidepresivi ne izazivaju navikavanje niti zavisnost, mogu se uzimati i na duži rok, navode lekari.

Međutim, za razliku od benzodijazepina, antidepresivi po pravilu ne ostvaruju odmah terapijske efekte. Stoga je uobičajeno na početku terapije istovremeno primenjivati obe vrste lekova i nakon nekoliko sedmice postupno smanjivati dozu benzodijazepina.

Sredstva na biljnoj bazi

U slučaju hronične anksioznosti ili nesanice, uspešno se primenjuju i biljna sredstva hemijskih svojstava sličnih sintetičkim sredstvima za smirenje:

valerijana;
pasiflora;
menta;
kantarion.

Ipak, čak i kada su sredstva na biljnoj bazi u pitanju, najbolje je konsultovati se s lekarom pre njihove upotrebe.

izvor b92.net

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*