Jednostavan i iznenađujuće ukusan Kakao kolač

Sastojci

– 4 žumanca– 200 gr šećera– 2 dl vode– 1,5 dl ulja– 200 gr brašna– 1/2 kesice praška za pecivo– 4 kašike kakao– 4 belanceta umućena u čvrsti sneg

Za premazivanje:– 4-5 kašika pekmeza od kajsija– 2 dl kisele pavlake

Za glazuru: – 60 gr čokolade za kuvanje– 1 kašika ulja– 1 kašika mleka

Priprema

Žumanca umutiti sa šećerom, dodati vodu i ulje i mikserom još malo promešati.U umućena žumanca dodati prosejano brašno, kakao i prašak za pecivo, promešati mikserom.U smesu pažljivo dodati sneg od belanaca, sjediniti, pa sve sipati u pleh dimenzija 40×30 cm, poravnati i peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 30 minuta.Pečeno testo izvaditi iz rerne i ostaviti ga da se ohladi.

Hladno prerezati na pola, pa jednu polovinu premazati sa 4 kašike pekmeza od kajsija, a preko toga namazati malo razmućenu kiselu pavlaku.Preklopiti drugim delom testa. Odozgo sasvim tanko naneti 1 kašiku pakmeza od kajsija.

Glazuru pripremiti tako što će se čokolada, ulje i mleko rastopiti i dobro promešati da se dobije glatka i ujednacena masa. Preliti preko kolača.Ohlađen kolač seći na željene parčiće i služiti sa ili bez šlaga.Odličan je nedeljni kolač, a može u nekim situacijama da zameni tortu.

Izvor: coolinarka.com

Ja sam neka čudna vrsta majke, ne odgajam vukovca već budućeg ČOVEKA

Kad doktor opšte prakse ode pedijatru da mu pregleda dete, on je svestan da će taj pedijatar mnogo bolje razumeti šta je dijagnoza, kakva je terapija potrebna i zašto. I ne trebaju mu za to dodatna objašnjenja. Kad odem razrednom ili učiteljici da vidim kako mi dete napreduje, da li ima nešto što bih trebala znati na vreme, kako bih odmah reagovala, prvo mi izdeklamuju njihove ocene i stave dnevnik pod nos – dokaz za priču.

Kao roditelju, nisu mi toliko bitne ocene jer su one svakako samo njihove, za sebe ih dobijaju, za njih se sami bore, već me pre svega interesuje njihovo ponašanje prema nastavnicima, tetkicama, drugarima. Tu ostanem neshvaćena jer oko toga obično nema mnogo da se priča, a i uglavnom roditelji samo traže ocene kao dokaz onoga za šta se bore zajedno sa svojom decom. U zavisnosti od ambicija – neko se bori za uspeh bez jedinica, neko za solidan uspeh, a neko za suve petice.

Ne, ocene definitivno nisu merilo znanja, ja znam za svaku ocenu svakog svoga deteta i okolnosti pod kojima ih je dobilo, razmatramo svaku mogućnost popravljanja ocena ako je potrebno i razloge za to. Na razgovore idem da se informišem o njihovom vladanju, da budem u toku da mi nešto ne promakne jer današnjoj deci pubertet počinje već u šestom-sedmom razredu a ne u srednjoj školi kao nama nekada, zato sam uvek budna što se mojih školaraca tiče, da nešto ne krene drugim tokom.

Što se tiče poštovanja zaposlenih, tu moraju da budu besprekorni, kada nastavnik nešto kaže, ako i smatraju da nije u pravu, to mogu izneti ali uz dužno poštovanje prema njemu. Izvinite, hvala vam, doviđenja, u pravu ste, su fraze koje nikada ne izlaze iz mode ma kolko ih današnje generacije izbegavale u upotrebi u našim školama. Sa drugarima moraju da budu pravi drugari, ako nekome treba pomoć, prvi da priteknu, ismejavanje ne dolazi u obzir ni u kakvom obliku, zdravo druženje sa vršnjacima je osnov svakog uspješnog budućeg akademskog građanina. Na kraju krajeva, ja sam izgleda neka čudna vrsta majke, ne odgajam vukovca već budućeg ČOVEKA.

izvor zenskikutak.rs

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*